Учитељ

366 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Они то и чине. Чланови су одбора у толико важнији у колико. вештије удесе, да се на школу што мање потроши; избор им · је на дуже време осигуран. У добу распламтеле политичке борбе, одбори су тврда бусија иза које се шаљу емртоносни ударци намењени учитељу. Не разбира се о томе, да ли ће хитац преко учитеља погодити и саму школу и напредак њезин. Оваких одбора пма још у нашој земљи. Срећом их је све мање.

___ Одбор изриче казне и. не разумевајући смисао закона. Пред. седник је или немоћан или нехатан да те казне и изврши. Једном су кривцу вола продавали да казне наплате; сиромашак један мо_рао је у затвору казну одлежати. У целом једном округу, по ста рој подели, само је један једини председник савесно вршио своје председничке дужности у одбору.

Крајње је време, да се школски одбори преустроје. Учитељу треба дати видније место у одбору, но што га је до сада имао. Кад свештеник може бити председник црквеног одбора, зашто учитељ“ ае би могао бити председник школског олборар Зашто бар не по селима, где друге интелигенције, осим њега и нема 7 Учитељ најбоље зна срества која успеху воде. Учитељ има најтеже дужности према школи, па је право, да су му и права најшира. Одбор треба да је најближи помагач учитељу, те би требало да учитељ има удела у избору школеких одборника. Извршење казни предати полициској власти. Неизвршење строго казнити, Оваку неизвршену новчану ка“. зну, наплатити од извршника. Тако би се учитељ сачувао многих ситних размирица, деца би уредније школу походила, снабдевање школа било би тачно и на време. Оставе ли се овакви школски од

бори какви су сада, онда се не би много погрешило, ако се уствр

ди, да су пређашњи „школски старатељи“ били кориснији школи, во садањи школски одбори.

(Обавезној настави много смета и сиротиња. Та је сметња осе | "тнија у земљама где постоји школарина. Школовање је претежније_ _ но школирина, те с тога постоји и бесплатно школовање. Рекао бих да је оно знакпрогреса, обележје демократског духа народног. Фран-_ цуска револуција је прокламовала бесплатну наставу. Доцније се мало од тога одетупило; бесплатна настава била је делимична. Си-

ротиња се је бесплатно школовала. Број сиромашних ђака био је ограничен. Смело их је бити '|, од целокупног броја уписатих ђака У добу Конзулства '|, се сведе на ';. Закон од 1888 год. доввољавао је бесплатно школовање свој сиротпњи. Шта више, тај исти за- . кон наређиваше департманима да помажу оним својим општинама које не могу саме издржати своје школе. Зу обавезу имађаше и