Учитељ

ЈЕДАН НАШ БИВШИ КОЛЕГА 387

јући му слатку наду, којом сав прожет бијаше и која га је кренула са далеког истока у свој завичај.

Сунце се већ спуштало на заранке када се старац сети торбе и штапа и крену се на путу оближњу варош. Испратих га ниже села и на растанку пожелесмо један другом среће и напретка !

Дуго и дуго сам после тога мислио о мом необичном госту. Слика његова бурна живота у који је бачен нерасудним поступком свога старешине, често ми је излазила пред очи. Колико ли је јада сиромах претурио преко главе»! Ох, како би ми било мило кал би добио какву службу, па да се једном смири ова паћеничка душа! Зар у мајци отаџбини нема топла места за озебло чедо, које су били и гонили студени ветрови самовоље и злоће2 Зар се ко може оглушити молбама овога јадника, коме су чемер и невоља исисале животну снагу и у дубоким борама на челу и у лицу оставиле свој гадни траг Не, ја верујем у Бога и правду и рачунам на људско милосрђе!

ж ж

!

Прошло је неколико месеци и ја сам се већ оприЈатељио с мишљу : да је старац добио какву службу и да мирно проводи живот. Али сам се јако преварио ! Једнога јутра донесе ми послужитељ свежањ новина за читаоницу. Прочитах летимице најновије вести у политичким листовима па узех и „Српске Новине,“ и очи ми се зауставише на „полицијском гласнику,“ у коме стајаше ово: „Н. Н. (име старог колеге) овлаш. носача нашао је ноћни стражар ноћас око 2 часа по поноћи мртвог близу кафане код „три зеца.“ По причању каФеџије, Н. је око пола ноћи изишао из кафане. Покојни је био стар и по свој прилици од капље је преминуо.