Учитељ

386 ЗАБАВА И ПОУКА

жена већ два пут звала. Пошав к њему, ја у предсобљу наиђох на неке бисаге, црвена јапунџета и сипадета, ваљада од сексане директорове, па све то избацих у двориште и запретих послужитељу да никог не пушта у кућу.

'Тешком муком, прикривајући узбуђење, ја приђох жени насмејана лица, уверавајући је, да сам добро прошао са испитом. Јадна моја жена, поверовала ми је као И увек! Не можеш ни помислити: колико је угодно било моме срцу, што јој последње тренутке живота не загорчах са испитом! Три четири дана после тога сахраних жену уза наше чедо !

Старац ућута, и ја му читах на лицу унутрашњу борбу, којом је савлађивао гнев и тугу у срцу.

После подуже паузе упитаћу га: — Али, молим вас, шта је после тога било: не

— Све је се у брзо свршило. Мене отпустише из службе. Раздадох и распродах оно мало своје сиротиње и дођох у Београд. Тражио сам какву другу службу, али је не могах добити, јер нисам имао препоруке. Шта ми је остало друго, него да напустим земљу, којој нису биле потребне моје услуге и да потражим "зараде на страни. Одох у Влашку, где сам више година живео и прилично био зарадио, али ме најпосле упропасти ор"так. Одатле кренух за Цариград, а после сам тумарао по Тракији и Малој Азији. У последње време живео сам у Смирни, где сам радио на железници. Сад идем у Београд. Министар Н. Н. рођак ми је. Надам се, да ће ми "дати неку службицу, да се бар под крај свога живота не потуцам. Ја сам истина стар али сам здрав и кре пак, и без наочара и читам и пишем !

— Имате право. Колико и колико ја познајем старих чиновника, који тачно и савесно отправљају своје послове, — рекох ја у повлад моме госту, подражава“