Учитељ

ЈЕДАН НАШ БИЗШИ КОЛЕГА 385

сам био код моје болне жене и премишљао: како 1Е овај изненадни долазак директоров потресао и како јадница и због тога пати. Уз то још страшне мисли врзле суми се по глави гледајући оштро понашање директорово према ђацима.

Хајл, одлази на место, ти ништа не знаш. Таквим речима је често испраћао и најбоље Рико наме- ; сто бацајући мени прекорне погледе.

У мени се само кувало. Пред очи ми изађе слика мојега детета, које је пропало кривицом овога човека; болест моје жене, која је поводом његовим дошла и сила других неприлика које ми је овај човек створио. Крв ми је насела наочи ион ми је сав црн изгледао. У њему сам гледао злотвора свога и своје породице и злога демона који ми не да живети и који ето, и цео мој годишњи рад багателише с намером, да ме упропасти. Дошло ми је да га за гушу ухватим и за сва почињена ми зла да се од једном наплатим; али помисао, да би тиме и своју жену упропастио, уздржавала ме је од тога.

Док је ово говорио старац је чисто дрхтао од узбуђења. Црте његова лица задобише некако веома оштар изглед, малене очи севаху испод густих веђа, а луга орада поигравала је од љутине. Цео овај говор старац је пропраћао жестима.

Пошто смо испили по чашу расхлађеног вина ија' га замолим да продужи, он настави:

Испит се свршио на двоје на троје.

— Ваша деца, учитељу, ништа не знају, — рећи ће ми директор, — а друкчије не може ни бити, кад севи никада у школи не бавите. Ево, по други пут, како вас. о испиту не затичем у школи. на раду. За вас школа и није, ви треба да се одате другом послу. Све. је ово брзо директор изговорио и одмах изашао напоље.

Ја се згранух за њим и ко зна шта бих учинио, али ме на врата присрете послужитељ и рече, да ме је