Учитељ

384 | | ЗАБАВА И ПОУКА

желећи дати разговору други правац и пспуних чаше вином. Ј

— Слушај само даље, још није свршено, Испричах ти само почетак моје несреће. Жалост за нашим јединчетом утукла је и мене и жену. Ја сам налазио утехе у школском раду, али ми је жена само кукала и плакала. Уз то још незадовољство са промене места, удаљеност од породице и познаника, незгодан стан и сила дру_гих неприлика неповољно је утицало на моју жену. Нежна њена грађа није могла одолети толиким патњама. Те је зиме почела побољевати. Ја сам слутио зло које ме може снаћи,' али сам се уздао у Бога и лекара и радио озбиљно свој посао. У исто време помишљао сам и на директора који ће ми у своје време доћи, јер сам "његовом рејону припадао, па ми је и то повећавало вољу за рад. Жена ми је којекако претаворила зиму и дочекала пролеће. Мирис цвећа и благи пролећни зраци мало су је окрепили али само за кратко време, па је болест олет почела узимати маха. Мени је вазда хладно око српа било гледајући је онако слабу и изможпцену, како сагорева понајлак као свећа.

Старац дубоко уздахну па настави тужним гласом:

_- Једно после подне, првих дана месеца маја бијаше тешко занемогла. Ја послах послужитеља да зовне једну бабу из села а сам остах с њоме тешећи јеи разговарајући је. После неког времена врати се послужитељ из села и чисто преплашен рече : да је у школи _г. директор са неким људима. Жена моја само врисну и рукама ме одгурну не могавши ми ни речи казати. _ | _ — Кад сам ушао у школу затскао сам већ директора где испитује ђаке

— Приђох к њему и изговорих неколико речи за извињење, али ме он и не погледа.

— Ја сам с прекрштеним рукама стао уз дувар и скоро несвесно посматрао што се у школи ради. Душом