Учитељ

390 ЗАБАВА И ПОУКА

Многи учитељ греши на овај исти начин — али, овакав поступак мора се у васпитању увек сматрати као погрешка.

Ова веома честа васпитачка погрешка, што се учитељ за време одморка не бави међу децом већ иде у канцеларију те пуши, двострука је погрешка. ЈЊом се учитељ греши и о самога себе и о своје ученике.

И учитељевом као год и дечјем организму и духу потребан је одмор и покрет. између часова, на чистом и свежем ваздуху, ван затворених простора учионице и канцеларије. И његовој крви потребно је више кисеоника као и дечјој, и његовим мишићима потребно је да се протегле и живље промрдају као и дечјим — па што ће у канцеларију за време одморка, у њен ваздух пун дуванског дима и дуванског отрова! И зар се баш никако не може без пушења између часова! Зар за учитеља није боље да и сам изиде на божји зрак, те да дахне чиста ваздуха и да протегли своје укочене мишиће, а при том да буде дечји учитељ и васпитачи у школском дворишту као и у учионициг Та учитељ је и иначе осуђен да цео свој век проведе у искварелом школском ваздуху — оваква промена о одморцима спашће га од зачмалости и продужиће му живот !

Но, овом рђавом навиком још се више учитељ греши о децу и њино васпитање. Господареве очи коња гоје, газдаричине руке кућу држе — учитељево око васпитавала! Оно управља и храбри, кара и опомиње, заповеда и забрањује; оно чува и предограњује. И оно треба непрестано да лебди над децом, и у школии у школском дворишту, — а нарочито је то потребно у почетку школске године, и то опег понајвише код „новајљија. Ко то не чини тај се одриче добре половине свог васпитачког утицања, тај врши само упола своју свету апостолску дужност. Тај често, без икакве нужде, заплеће свој и онако тежак и замршен рад, и удвостручава га за-

· дајући себи посве излишан посао. Он пушта, наиме, децу да најпре чине погрешке па после долази да их поправља, –- можда и бојем и апсом.

Такав је случај и у ,Дивљаку“

Док је учитељ био уз децу „игра је ишла мирно и лепо“. Тако је морало и бити. Али таман је се он макао од деце и „задимио“ — међу децом јаук и бој. Он истрчи, и „има шта и видети: војсковође се ухватиле за кике“. И, није ви чудо!...

То је била прва васпитачка неправилност на коју се учитељи не смеју угледати,