Учитељ

400 ЗАБАВА И ПОУКА

ми ђаци извели оно етичко правило: „ Човек увек треба истину да говори, ма ч страдао због тога.“

— За време овог предавања, многи ђаци из старијих разреда бејаху оставили своје задатке, и скренули пажњу на ово предавање 1 разреда. Па и Милосав (онај што ми од школе изостаје) беше се занео овим предавањем. А без сумње и код њега је исто предавање изазвало она иста осећања, као и код оних из | разреда. —

Кад сам тако развио одвратност ученика према лажи, ја приђем 1 разреду да прегледам задатке. И право одем Милосаву, па пре, но што ћу му прегледати задатак, запитам га благим тоном: „А гав си био јуче Милосаве 2

— Господине, рећи ће Милосав плачући, ја сам атео да дођем у школу, али отац ми није дао, но ми кавао да чувам волове, а он је рек'о да ви каже, да сам болан.

— Па је л те још који пут отац тако задржао од школе»

— Јесте, господине, неколико пута:

— Седи сад Милосаве !

% Х

У прву недељу нађем Милосављева оца, каже му како је јако грешио што ме је варао и како је велико зло чинио своме детету што га је учио да лаже. Све му то објасним лепим примерима и запретим, да ћу га одмах тужити чим још једанпут овако учини.

Од тога доба Милосав не направи ни једно осуство до данас; и сад ми је први ђак у 11 разреду.

Па да ли треба слепо веровати ђачким родитељима, кад се изговарају зашто им деца изостају од школе. у

— Не треба им слепо веревалаи, и то свагда благо и све у своје време.

Драг. Јанићијевић, УЧИТЕЉ.