Учитељ

СВЕ У СВОЈЕ ВРЕМЕ 399

— Босиљак може да трчи, ја сам ти то казао.

— Добро. Може ли још што год да ради 2

= Може да једе, да хвата, да игра.... Ја сам све то видео код моје куће.

'Баци 1 разреда почеше опет да се јављају. Ја видећи, да он опет почиње све оно, и да тврди исто онако упорно, запитам једног ђака: може ли то све истина да буде“ 'Њак одгори: да то није истина и да босиљак не може да једе, да хвата, да трчи.... На то се Аранђеловић окрете оном ђаку, па рече: и ја знам да то не може да буде, али кад господин пита ја треба да му кажем, па и ако није истина.

Ово ми објасни његово овако чудновато држање.

Он је видео да ја причам таку једну немогућност и тражим од њега да понови то исто, па га још о томе и пропитујем, и он онда шта вели: кад господин прича што није истина, онда и ја треба то чиним. Ту дакле лежи узрок онаком његовом одговарању. Но за чудо је, како он све оне неистините комбинације лепо замисли, као да је у истини гледао, па тако јасно и убедљиво и мени прича.

Заиста оригиналан пример !

Доцније кад сам год ово поменуо, он се смејао, али тако није више никад одговарао.

Секурич. | Дим. Ј. Стојановић.

СВЕУ СВОЈЕ ВРЕМЕ

—=——

Прошле школеке године често ми изостајаше од школе један ђак П разреда, који се увек изговараше на болест, и ако беше пун и румен у лицу и увек весео.

С почетка, кад је почео да изостајен од школе по цео дан, праћао сам кући послужитеља, да види због чега није могао доћи у школу. И увек су његови редитељи одговарали, да је био б6олестан. Једног дана причајући ђацима [ раз. о Срдаџу ч Ранку нарочито сам био истакао Срдана, како је слагао, и како је прошао, и Ранка, који је истину казао оцу, и како је он прошао. — По том још неким дирљивијим примерима побудим код ђака пријатна, осећања ка истини, а одвратност и гнушање к лажи. И сами су