Учитељ

424. · МОЗАК И ДУША

правом пре изгледати успех. И заиста се сагласним посматрањем нашло, до код дугогодишњег недостатка 04них органа поступно нестаје супстанца у стражњим режњевима великога мозга, ако пак нема ока на 7едној страни, то се ипак дели нестајање супстанце на обе половине средишнога органа, а то очито говори у прилог томе, да је и један и други очни живац заступљен у обема полсвинама мозга.

Ну још је пре тога обладала овим питањем експериментална Физиологија полазећи са друге стране. Ако су чулни осећаји у мозгу локаловани то морају они очито нестати, ако се уклоне однсена мождана места. С тога отпочеше експериментатори с планом уклањати различите области мождане коре код животиња и после њихова оздрављења испитивати њихсве чулне Функције. За сада посматрачи нису још никако сагласни у одлучним тачкама, а то је и сасвим разумљиво, јер сути експерименти веома тешки. Најпотпунији и по свој прилици најпоузданији ред експеримената по овом предмету _ указује са извесношћу, да средишно седиште осећаја вида треба тражити у кори стражњих режњева, и тим је ту постигнута уједно и сагласност са напред поменутим патологијским посматрањем. Од нарочитог су интереса уједно и ближе погодбе овога локаловања. У животиња, код којих су очи јако у страну смештене, те с тога немају једно заједничко поље вида, веза је, и код једног и код другог ока, као што се показало, потпуно укрштена: десном оку одговара лева страна мозга, а левом десна. У животиња пак, код којих се, као н, пр. у пса погодбе виђења приближују човековим, пошто се слике појединих делова спољашњега простора указују на од-. _говарајућим местима обеју ретина, и веза је са мозгом тек делимице укрштена: она места у ретини и једног и другог ока, на којима се указују слике истих делова простора, заступљена су у мозгу само на једној страни,