Учитељ

МОЗАК И ДУША | 425

Ако ово применимо на човека, чије су очи окренуте сасвим напред, тако, да се у главном слике свих предмета у исто доба указују у оба ока, то ћесе очевидно морати ишчекивати да код њега заједнични видни живчани кончићи оба ока свршују у свакој половини мозга, пошто је на десној страни мозга лева, а на левој страни мозга десна половина сваке ретине заступљена. И ово се заиста доказало експериментима на мајмуну, чије су очи смештене сличн) човековим, као и појединим пџатологијским посматрањима. Види се, у колико је већ много ближи Физиологијски догађај у мозгу психологијској примени нашега осећаја вида, но догађај у спољашњем чулном органу. Једној просто виђеној тачци простора одговарају у опште две тачке на ретинама, једна у десном, друга у левом оку, али се чини као да тим обема тачкама опет одговара једно једино место у чулној површини средишног органа.

Али и за локаловање осталих чулних осећаја, чула слуха, куса, мириса, као и пипања, дошло се у послед“ њим годинама експерименталним истраживањем до значајних резултата. Ну ми се нећемо на те резултате обзирати, пошто су ту потребне потврде и са других страна, а нарочито са стране патологијског и патологијско-анатомијског посматрања. У осталом нико неће сумњати у то, да ће исто тако постојати одређена места у можданој кори за остале мишиће тела, као што постоје за хотимичне покрете мишића на лицу, и мишића руку и ногу, или да исто тако мора постојати и средишна површина слуха и пипања као што јето већ доказано за чуло вида. Психологију мање занима специјално питање о месту ових супстрата, али је тим значајнији за њу општи резултат, који се јасно истиче из већ потврђених чињеница. Оба начина животног испољавања, којима наша душа ступа са спољашњим светом у узајамно дејство, чулни осећај и хотимични покрет, на