Учитељ

ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА 479

„Вале Величанство, прелилостиви Господару, Вале Високотреосвемитенство, узвишени Архипастиру, Поштована господо и госпође, мили гости нални!

Пала ми је у део одвећ ретка срећа и велика почаст, да вас, у овако свечаноме тренутку, од стране толиких наставника ове школе, бивших и садањих, и читаве војске ученика њених, поздравим не само обичном добродошлицом, него читавим једним говором, којим би имао, да вас упознам са животом ове школе за минулих 25 годинаи да вас више заинтересујем и за њу и за оно рад чега она постоји.

Али где је иза нас толика периода времена, ту није ни мало лак посао обухвати цео живот и изнети сав многобројан и интерссан материјал у овако обичноме говору.

При свем том ја ћу покушати, и потрудићу се и да вам изнесем ствар и да поштедим ваше стрпљење

» -Е

На свету нема ничега чуднијега, лепшега и узвишенијега од Живота. Живе поједини органски створови; живе поједини народи; живе поједине установе.

Онај чудни сложај од органских јединица, ћелица, што се зове организам или живи створ, живи само дотле, докле су извршене извесне погодбе: дакле постоји слога или харлонија пзљлеђу појединих делова или органа, и бокле ови поједини белови или органи врше сваки свој посао за Који су. Нестане ли ове хармоније или слоге,