Учитељ

480 ДВАДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА

настане ли дисхармонија, изневери ли само једна чиваца у овоме величанственоме сложају, онда се јављају поремећаји, који се зову болест, а за њом долази и смрт. Смрт је престанак свих радња, и посебних и заједничких, и предавање саме материје органске вечноме козмосу од којега је. Што је више сложности у органским радњама, што више сваки орган одговара својој намени или задатку, то је више снаге и здравља у тога органскога створа, а мање болести и слабости. Што ЖИВИ, то се и зачиње, постаје и расте. Растење може да наиђе на сметње, и онда застане; организам кржљави и вене, док не пропадне или се не опорави и онда нагло почне да буја.

И народи живе, болују и умиру. И они су као више органске јединице, издељени на поједине делове или органе; и што више они одговарају сваки својој намени или задатку у друштвеноме животу, то је више снаге и здравља у тога друштва или народа. Ако је тековина или производња у кога народа слаба; ако је прерађевина, индустрија, ако су занати неразвијени и примитивни; ако му је промет или трговина укочена ; ако му војничка снага не расте; ако га просвета не води ине упућује све на прави пут; ако власти не пазе да. се радници и поштење потпомаже и брани, нерадници и сметње заједничкоме животу отклањају : онда такав народ болује. А ко дуго болује, он се приближује гробу. На против, ако сви органи заједничкога живота народнога буду, сваки на свом месту, вршили што потпуније послове за које су, онда ће тај народ не само живети и трајати, него и јачати и напредовати.

И установе живе и пропадају. И оне живе докле је год у њих снаге за живот, докле је у њих здравља и докле одговарају намени за коју су. И кад видимо, да једна установа достигне неки свој известан век, нама већ то може бити најјача сведоџба, да је она била здрава и да је одговорила евоме задатку.