Учитељ

ШКОЛСКЕ КЊИЖНИЦЕ : 7989

махне. Они су бично сувопарни и деца их или никако не читају или то без воље и под морање раде. А како би то све друкчије и лакше ишло, кад би се деци од времена на време давале лаке и занимљиве књижице да их под извесном контролом учитељевом прочитају. Осим тога што би празно време провели у корисној забави и тиме избегли све оне ружне посљедице које доколица повлачи, још би се много којечем корисном научили, на књигу би се навикли и читање би заволели, па би и доцније, кад из школе изађу, осетили потребу да и даље читају и да се књигом усавршавају.

Али и онда кад основна школа и тај недостатак попуни, и кад буде ђаке пуштала спремне и на књигу довољно навикнуте, врло је сумњиво да се и онда неће та воља за читањем полагано губити па и сасвим напустити. Ми и данас имамо примера где су поједина даровитија деца из школе доста спремна излазила, па су се у брзо у животу изједначила са својим неписменим друговима. Узрок је овоме, без сумње, у нашем слабо развијеном друштвеном животу, који ничим писмену младеж на књигу не постиче, а још важнији тај, што наша, нарочито сеоска омладина, по изласку из. школе нема шта да чита, нити има кога да је на то упути и на том путу подржи. Доиста, то би све друкчије било, кад би се тој писменој младежи и по изласку из школе могла пружити по која ваљана и одабрана књига да у слободно време и себе и другога забави и поучи.

Из овога се већ јасно види, да је за нас жива и неодољива нужда, да се што пре и у нас уреде школске књижнице, које би подмириле ову важну потребу и које би несумњиво у брзо покренуле наш културни напредак у свима правцима Да богме да би успех овакве установе највише зависио од самог наставника, управо

одутова. са колико би воље, вештине па и савесности 43"