Учитељ

586 | ШКОЛСКЕ КЊИЖНИЦЕ вршио овај посао, јер и најмања аљкавост и незаузим“ љивост његова у корену би сатрла оваку корисну установу. У овогодишњем пројекту Г. Министра Просвете, који је изазвао толико праведне срџбе због оних маћаских мера управљених против учитељства, има и једна тачка, којом се заводе школске књижнице, ради јачег ширења писмености у народу Ова је мисао потпуно умесна и поводом ње и написасмо ово неколико речи. Разуме се да иницијатива за њу припада највишој просветној власти и могла би се извести врло брзо и без икаквих осетних финансијских тешкоћа. Не с више, већ само с 50 динара, који би се годишње уносили у буџет општински, свака би општина за неколико година имала лело комплетирану школску књижницу, састављених од тројаких књига : једних, које би служиле за лично усавршавање учитељево; других, које би се давале ђацима на прочитање, и трећих које би бесплатно читала наша писмена омладина.

И у данашњем закону о основним школама предвиђена је установа школске књижнице, само што она није правилно негована и развијана, већ је често без икаквог плана и реда комплетирана, и што је искључиво служила за лично усавршавање учитеља, те због тога није ни имала никаквог ширег значаја нити непосредног утипаја на школу и околину. Она законска одредба у чл. 27. закона о основним школама довољна би била да и без икаквог мењања ову установу развије и прошири. Требало би само да Г. Министар просвете пропише нарочита правила за руковање и попуњавање школске књижнице и да сарадњом било Главног Просветног Савета, било зборова Учитељског Удружења изради потпун списак књига, без којих ни једна школска књижница не би требала да буде. Ето тим најкраћим путем мо-