Учитељ
СТАРИ ков Па 573
"— Ја, — вели Креман.
— Баш подржа лепота добро.
— Хвала Богу !..
— Ко није имао руку тај није насејао.
— Вала — вели Креман — ко није сад насејао ни"кад не ће!... -
— А јеси ли оточио вино2
— Вечерас мислим отакати. Па дођох баш кастиле да те позовем !... _ |
—' Хвала ти, Крсмане!... Ама НИ ми, брате. Знаш, ноћу се треба враћати...
— Па ноћи, учо, код мене. Има где хвала Богу |...
— Ја и не сумњам, Крсмане брате; али мени јеова кућа поверена, а има ту дечице што нођују а даих оставим.., = а ту је овај“.
_ — Послужитељ 2.. рече учитељ. — Ја сам овој деци отац, Не могу ја њих остављати на слугама!. Кажем ја да ти мене не познајеш!... | а
"Крста се опет трже...
У тај мах уђе учитељка носећи на служавнику сла"тко и воду. Послужи на обојицу, па за тим донесе каву. Пошто попише, Кресман се лиже. | Не знаш колико бих волио кад би ми могао доћи |) — Не могу, Крсмане. — Па ја ћу упрегнути коње да те довезу!... Не мораш ноћивати. х — Не вреди! Ја ћу доћи твојој пуне ал обдан.
. Онда опрости!
о = Молим те!.. Није то ништа!. Уврати се ти и И други пут!,. Мени су таки гости свакад добро дошли!. И диже се па заједно са женом, испрати Крсмана ·_ чак до капије.
а #4110 ниси ишао > — упита (а она,