Учитељ

СТАРИ ков Па 573

"— Ја, — вели Креман.

— Баш подржа лепота добро.

— Хвала Богу !..

— Ко није имао руку тај није насејао.

— Вала — вели Креман — ко није сад насејао ни"кад не ће!... -

— А јеси ли оточио вино2

— Вечерас мислим отакати. Па дођох баш кастиле да те позовем !... _ |

—' Хвала ти, Крсмане!... Ама НИ ми, брате. Знаш, ноћу се треба враћати...

— Па ноћи, учо, код мене. Има где хвала Богу |...

— Ја и не сумњам, Крсмане брате; али мени јеова кућа поверена, а има ту дечице што нођују а даих оставим.., = а ту је овај“.

_ — Послужитељ 2.. рече учитељ. — Ја сам овој деци отац, Не могу ја њих остављати на слугама!. Кажем ја да ти мене не познајеш!... | а

"Крста се опет трже...

У тај мах уђе учитељка носећи на служавнику сла"тко и воду. Послужи на обојицу, па за тим донесе каву. Пошто попише, Кресман се лиже. | Не знаш колико бих волио кад би ми могао доћи |) — Не могу, Крсмане. — Па ја ћу упрегнути коње да те довезу!... Не мораш ноћивати. х — Не вреди! Ја ћу доћи твојој пуне ал обдан.

. Онда опрости!

о = Молим те!.. Није то ништа!. Уврати се ти и И други пут!,. Мени су таки гости свакад добро дошли!. И диже се па заједно са женом, испрати Крсмана ·_ чак до капије.

а #4110 ниси ишао > — упита (а она,