Учитељ
Буе. у ЗАБАВА И ПОУКА
ми паметан човек дође 2. И с паметним РЕН то је као и књигу читати..
— Хвала ти, који ти мене тако... и које ТИ... од како си овај... ушепртљи Крсман.
Учитељ Ђока се смешкао. Њему беше, право што је тако одмах, с очију, збунио Крсмана, Посматраше га мало, али врло мало како се превија па рече: |
— Та седи, човече ! Седи!
— Хвала ти! — вели Креман седајући на столицу што му је уча понуди.
Па како 2... Како на дому:
— Хвала Богу ! Здрави смо.
— Само кад је здравље !.. Море, какво благо! Ја се једнако молим Богу: Боже ! Поживи ме док ми здравља дајеш'!... А ти дошао због ђака г,.
— Ја... Може ли што бити од њега»
Учитељ се уозбиљи.
— Па зар си га дао у школу за то да ти се опет врати слен>
Та оно... нисам мислио. ;
__ Ко код мене изучи школу, тај је мора изучити !... Ја не пуштам слепца ни лудака из ар 5.
-— Хвала теби, који ти.. ;
— Ништа, ништа!!.. Не звамеран ти !.,. Ниси ме познавао. Кад се мало боље познамо, и сам ћеш друкчије мислити... Него, Станице — окрете се жени — деде донеси гослужење... И испеци нам каве, али ти испеци! ..
-- „Сад; Ђоко; сад!
Крсмана обујмио неки стид Ни на крај намети му није било да вређа учитеља, а оно. ето, на шта изиђе. __Сам би себи очи искогао. „Кад сам будала, онда не "треба ни да говорим |!“ — рече љутито сам себи.
" Оштро око учитељено видело је како се збунио весели Креман. Он се титраше с њим као мачка с мишем. _— Него, орба испаде не може бити боља: — рече, |
~