Учитељ

ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ КЕ У ЧЕШКОЈ

У последње време у Чешкој чешће се подиже глас против данашњих читанака и тражи се да се прераде, поправе и допу“ не. До душе имало би се шта поправити, али оне и овакве, ка кве су, боље су од наших читанака. Нарочито морам поменути што њихове читанке имају довољно чланака у којима су поуке из пољске привреде, сточарства, чувања здравља и т. под, док код нас, и ако је у осн. школи већина сеоске деце, за сеоски сталеж читанке не пружају ни онолико поука, колико су имале старе наше ч“танке. ;

Програмом се тражи течно, брже читање тек од Мраз: ла од М и естетичко. читање. Код нас се пак често тражи да деца још у П раз. читају тачно и брзо; а наши И и у“ Рраз. често уживају кад чују да ђак чита „као вода“. Они, су криви што се код нас по негде у [ р. чита врло Ор5б (разуме се из читанке, а др књига ни на слогове не иде), ЖУТУ. р. семносле ваздан замуцкује. -

Граматика се учи у чешким школама готово више него код нас. У П раз. већ се учи скоро све оно што је код нас прописано за Ш раз.; у Ш. р. почињд мењање речи, а у ТУ се довршава. Учење граматике, њених правила, дефиниција и шаблона, по мом мишљењу, не доноси ни половину користи према оном колико се на то утроши труда и времена. У чешким осн: школама, као и код нас, граматика троши много школског времена, а допринесе мало користи стварном успеху за говор. чи. тање и писање, Не спорим да од учења граматике има извесне користи; али ми се чини да је та корист толика, као кад би се од пуног џака брашна добило неколико хлебова. Баш п кад се не би могао матерњи језик учити у народној школи без тих толиких граматичких правила, требао би човек да се запита: зашто се толика правила уче и онде где деца већ говоре 'пот"пуно правилног У свима другим предметима учи се оно што се не зна, што ђаци у себи немају; а у граматици се само утерује у калуп оно што ђаци већ имају и чиме се доста правилно служе.

Уџбеници за граматику у свему су слични нашим од Ж. П. Симића.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

457