Учитељ

· ОСНОВНЕ И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ | 193

и врло много упућује у том докле год се не навикну правилно седети. Не чини лисе тако, неће помоћи ни једно, ни друго, нити какво треће писање. И сами људи кад раде посао у ком нису извеџбани и који им теже иде, често крећу и оне делове тела који им ту у послу ништа помоћи неће, па и цело тело кређу и навијају да би догонили куда треба. Исто је тако и оно што деца у почетку при писању навијају главу тамо и амо, гурају је чак до руке која пише, криве рамена, нека и језик исплазе и окрећу тамо и амо, нека чак узимају писаљку из десне у леву да би њом боље догонили и т д. А сви ти покрети долазе отуд што се ради посао тежак, у ком деца нису извеџбана. И зато је, мислим, погрешно бацати кривицу за неправилно и по здравље штетно седење само на овај начин писати. Највише ће ту бити крив учитељ, ако не пази и ако непрестано децу не опомиње и упућује. У осталом сем школе и њеног учења писања биће и др. узрока што се данас увећаван број кратковидости и кривљења кичме. Кад смо ми старији школу учили, није се готово ни мало пазило на правилно седење, па ипак нисмо од тог остали ни грбави ни кратковиди.

Вреди на послетку да поменем и још два мишљења против усправног писања, која у ствари ни мало не би требало да су од веће важности, али могу доста претегнути.

Цар аустриски пре неког времена изјасвио се против усправног писања и то ми неколико учитеља, противника усправ. писања, помињаху некако с извесним задовољством До душе царска реч је велика и тешка, али, у овом питању, мишљење педагога и лекара треба да је теже од мишљења царева и кра љева, МИ глас једног учитеља, који је практичар, и који има искуства у овој ствари треба да се чује пре од мишљења с највишег, али за ову ствар ненадлежног, места. Но; знајући да има људи од утицаја који трче да царском укусу угоде, можда ће и поменуто царево мишљење бити судбоносно за усправно писање у Аустрији, што би опет, по мом мишљењу, било више за осуду него за похвалу.

Један опет учитељ у Моравској избацио је згодан виц против усправног писања. Рекао је: та да је усправно писање боље за њега би то рекао и наш Коменски, а он о том ништа није говорио. Ко зна колико се: цени Коменски код Чеха, тај ће разумети да и ова реч није слаб ослонац против усправног пи сања Јер у Чешкој кад се рекне: казао је Коменски, као да се рекне:; пише у св. писму Али горњи разлог против усправ. пи-