Учитељ

794. ОСНОВНЕ: И ГРАЂАНСКЕ ШКОЛЕ У ЧЕШКОЈ

сања толико умесан, као и кад би се рекло н. пр: да неко ново питање из електротехнике не вреди зато, што о том ништа није рекао какав стари најпризнатији природњак.

Ја овде зато наведох више мишљења против, него за усправно писање што су разлози за њега довољно изношени у нашој штампи пре неког времена. А по овом, што рекох, нека се не цени да сам и сам против тог писања Не. Ја већ рекох > да ми се оно ипак чини боље од косог писања.

Но овом приликом истакао бих и друго једно мишљење. Рекао бих, да између ова два начина писања има трећи, који би чинио неку средину, која ми се чини да је боља и од једног и од другог писања. Ако посматрамо разне рукописе, видећемо да људи и ако су учили косо писање, не пишу онолико косо, колико се по косом писању тражи, него устрављеније. Косо писање тражи нагиб под углом од 50 и неколико степени, а већина људи пиши по углом око 70—80• Неће ли то бити јасан знак да рука по природи нагиње већој усправљености, а мањесј косини 2 А то нагињање да слова буду усправљенија од угла 50 и неколико степени, не- иде опзт ни до потпуне усправности, ло угла од 90“. Потпуно усправно, мислим, да није природно писање, јер рука наслоњена за писање лакше привлачи косе нао „усправне прте. Зато се не мора захтевати да се пише . потпуно усправно. А не мора се рука натеривати ни да пише онолико косо, као што се сад тражи у том писању. Боље би било да се тражи нагнутост слова тако под углом око 30. Ако буде мало већи или мало мањи нагиб, по нека је споредна ствара главно нека је. да нагиб за сва слова у једном рукопису буде исти, да су слова подједнако висока и широка, довољно округла, правњл: та ч чика. Иначе, натерујући руку да се држи тачно нагиба

од 55 или 90% узима се то као главнија од лепе округлине сло ва и правилности појединих потеза.

Писање без линија. Нашао сам у Чешкој и једног заступника мишљења да ваља децу учити да пишу на артији без икаквих линија. Разлог је за то, што се у обичном животу махом пише без помоћних линија, па томе ваља децу одмах и учити. Био сам у школи код учитеља који тако и ради. Он у Граз. по чиње писање по једној линији, која деци управо само помаже да је ред прав, иначе морају деца оком пазити да слова буду једнако висока. Успех је био врло леп. Али је тај успех постигнут тек после велике муке и труда. И ја мислим да је ово претераност једна. Јер деци је већ писање слова тешка ствар,