Учитељ

% РАЗВИТАК ДУШЕ 789

мислили основ је ономе, што обично зовемо нивика. Овај термин у најширем смислу значи утврђену тежњу да се мисли, осећа или при извесним приликама на известан начин Образовање навика веома је важан дсо онога што зовемо интелектуални развитак, али не састоји се у томе сав значај појма „навика“. Још чешће навика значи непотребност и скраћеност интелектуалног процеса у каквом особеном правцу (н. пр. кад свикнемо да нешто радимо без размишљања, што у но четку није могло бити). Узета у том ужем смислу, навика је у неколико противна развитку. Стално и непрестано слелујући једном истом релу мисли, губимо способност да тај ред идеја изменимо и да њихову ком бинацију прилагодимо новим условима. На тај начин навика преставља елеменат противљења, обичаја, она је консервативна тежња; међутим под развитком се разуме гипкост, способност измене, драговољно примање нових упечатака — он преставља прогресивну тежњу. Доцније ћемо још имати прилике да разликујемо ути-

цај навике, узете у ужем смислу, од развитка у смислу свестраног прогреса. ')

Да би се инт гелектуалне способности могле вежбати

! у целини напредовати, неопходно је потребан виши облик способности задржавања упечатака. Трагови производа интелектуалне радње морају се гомилати и васпроизводити. Чулни утисци, распоређени по врстама поново излазе на видик у облику замишљене слике. Очевилно ла је такво задржавање и обнављање (путем памћења) производа ранијег чулног знања преко погребно за ваше процесе мишљења УЗамишљене слике, преставе, ма да су оне производ елементарних процеса

5) а „навика“ у опште се употребљује за радње које се механички врше. Али принцин навике показује се на све три стране душевног разв итка. Неки писци разли кују пасивне навике (дејство обичаја. на осећањ а) од активних (5 је, је во

обичаја на радњу). Односно васпитања, Лок обично употребљује реч „навика“ у смислу : резултат практике.