Учитељ

4

9 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

Овде ће се у кратко изложити главна начела Русовљева и оцениће се с гледишта философске педагогике, која. се оснива поглавито на етичним и психолошким начелима. При том ће се узети у обзир и историјска страна, због лакшега разумевања и због правичније оцене.

Ако се при овом излагању Русовљеве педагогике поступи по систематски уређеним гледиштима васлитних циљева и васпитних средстава, онда се њој при том не намеће нека туђа система; него се само олакшава преглед главних начела Русовљевих, која се не могу лако издвојити у његовом делу.

Русовљева педагогика налази се у његовом делу „Ете оп де |бдаисаноп“; има нешто о том и у другим његовим делима, као у „МошџуеЏе Нејоље«“ (нарочито у петом делу, писмо ШП), али у овим делима нема ништа важно, чега не би било у оном главном делу; с тога ћемо се овде ограничити на ово последње.

И ако не делимо мишљење Хегелове школе, да су науке, нарочито краљица наука — Философија, само израз некога доба, ипак морамо признати, да свако књижевно дело зависи од дотичнога времена, а нарочито од социјалних и научних интереса, који тада владају; после зависи и од индивидуалности пишчеве, а понајвише од његовога начина образовања. Ово се најбоље потврђује код Русоа. "Он је био од природе раздражљив и осетљив; његово образовање зависило је од случаја, или само од тренутних наклоности; цео његов живот даје нам слику несталности, без одређенога плана; он не имађаше одређенога, стручнога занимања; његови породични односи беху сасвим неправилни; с тога је он и могао, с правом, о себи рећи : уја се усуђујем веровати, да сам друкчије створен, него ма ко други на земљи.“ Ови индивидуални односи имали су велик утицај на његове списе, који су пуни противуречности, колебљиви, неодређени, без строге логичне обраде и систематске везе; у њима владају осећања, тре-

|