Учитељ

4 __РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

питању нов пдеал. Он, истина, не покушава сам да га, оствари, — јер ретко је дато једноме човеку, да пронађе велике идеје пи да их у исто време и оствари (као што то налазимо и код Песталоција); али се нађоше други људи, чији је дух био задахнут Русовљевим мислима, и који су сматрали, да су они способни и позвани, да изведу те идеје. Вазедо; је био један од тих људи, и требало је, да, његов Филантропин у Десави оствари нове идеје, идеал природнога васпитања. 5Зај:тапп покушаваше то исто у свом васпитном заводу у Шнепфенталу, који још и сад постоји. Друге практичне утицаје. с те стране могла би показати историја реалака и грађанских школа. Правац реализма појавио секао меродаван правац, који је, истина, отпочео пре Русовљевог „»Емила« [— од чести и од Монтења, Коменскога, Лока, за тим од Франка, Семлера, а нарочито од Јулија Хекера, који је 1747. године основао прву реалку у Берлину —), али тек о помоћу Русовљевих начела добио је он сталан ослонац и већи полет. Његов. „Емил“ и Базедовљева дела „Ејетепагуегк“ п „Ме оДепђиећ Гаг Мајер ипа Мибег дег Капел ипа УбКегк“ постали су тако рећи јеванђеља реализма. У том духу обрадио је Сатре своје дело „Кођитвоп“; атшв— Ми је написао „Сутпахике, Ттарр »„Уегзџсћ етег Радасогтк“, Восћоло уКпдеттецпд.“ У том духу радили су Рохов, Хербинг, Фелбигер п Киндерман и практично у основним и грађанским школама. Даље, Русовљева начела имала су велик утицај на педагошке и Философске идеје Бантове, а још већи утицај на Песталоцијеву педагогику, која се тако. јако развила, од чести наслањајући се на та начела, а од чести на супрот тим начелима. На послетку још да, поменемо, да је п на самога Хербарта, основаоца научне или Философске педагогике, имао знатан утицај Русовљев „Емиле, што се види нарочито у истицању интереса у настави, који је он узео као главни појам дидактике, применивши то на поједине наставне предмете.