Учитељ

196 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

прошлости, у историји и литератури, — он, дакле, неће моћи да присвоји себи праву хуманост, коју и Русо јако наглашује. То је главни недостатак Русовљевом васпитању.

Важнија су Русовљева средства код посреднога. ваститања. Непосредни интерес као главна побуда сваке наставе и разумевања наставнога материјала, као главна погодба, свега учења: то беху најважнији захтеви за успех посреднога васпитања, које је Русо ставио на чело своје дидактике. Осим тога стекао је он знатну заслугу још и тим, што је истакао нарочито природне науке, које су донде у школама биле врло занемарене и које је он унео у свој наставни план као неопходно потребан материјал за обра'зовање. — У томе лежи јачина његове науке о настави. Али ми не смемо прећутати ни слабу страну исте, ако хоћемо, да оцена буде непристрасна. Главна је мана код наставног распореда. Ту нема равнотеже многостручних педагошких интереса, јер су хуманистичне науке за дуже време сасвим искључене из наставе. После нема потребне пропедевтимне спреме за интерес човечјег учешћа, јер до. 16. године нема његов васпитаник ни друштва ни лектире. Најпосле нема у Русовљевој настави старања за јединство личности. — У кратко, у Русовљевој педагогици и дидак" тици нема: старања за право хармонијско образовање. Ну и поред свих тих недостатака остају неокрњене Русовљеве велике заслуге за напредак педагогике. —

Русовљева. педагогика је у прошлом · столећу већином прецењивана, а у новије доба она се често потцењује. Држећи се научне педагогике, ми се У опште слажемо с " начелима Русовљевим; јер његови Физиолошки, психолошки и етички назори, који су поглавито основани на проматрању и искуству, слажу се, у опште узевши, с начелима егзактних наука. — Е

Да је Русовљев „Емил“ за целу новију педагогику био епохалан, види се из тога, што су се сви доцнији педагови, као Базедов, Песталоци, па и бам Хербарт више или