Учитељ

198 ЦРТАЊЕ У ОСНОВНОЈ школи.

__ ЦРТАЊЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ»)

а

Овом мојом расправицом намера ми је, да проговорим коју о томе: какво је данас цртање у нашим основним школама, и какво би могло и требало да буде, па с тога и није места овде излагати историју и важност цртања у општеаи посебице у основ. школи. Ну, да би ова расправица била што јаснија и потпунија, нужно је проговорити коју и о томе, мг иу најкрупнијим потезима.

Цртање је куд и камо старије од писања — цртало је се и онда, када о писању није било ни помена. Цртати је се почело још у оно време, када су прастари људи дошли на толики ступањ образованости, да су почели правити себи разне урутке од камена и кости за одбрану од дивљих зверова и набавку хране и др. средстава за живот. На тим уруткама налазе се врло често и разне слике изрезане, и то врло лепе и верне.) Наравно, прастари човек није познавао писаљке и боје, но је каменом урезивао слику. Па и доцније, кад је се човек умно толико развио, да је осетио потребу писања, он се опет у почетку служио у писању цртањем, као познатом вештином. Ово утврђују јероглиФи у Мисираца, где су слике појединих животиња и др. представљале речи.

И стари Грци веома су ценили ту вештину. Сетимо се само препирке између оних чувених грчких уметника, где је један својим радом преварио тице, а други свог супарника уметничком израдом својом.

И у средњем веку неговало се је цртање, оообито у Италији, која је и дан данас чувена са својих уметника у сликарству. Анџело је и данас недостижан данашњим уметницима, особито својом сликом св. Богородице са новорођеним Исусом, која се и данас чува као каква светиња. ·

· Ну, да би био доследан својој речи: да ћу у излагању историје цртања бити кратак, прећи ћу сад на историју цртања у основној школи.

#) Ова је растрава читана на нишком учитељском збору.

1) Камено доба од Ј. М. Жујевића. Београд 1893 г. Издање срп. књ. задр, стр. 39, 59, 94 и т.'д. |