Учитељ

180 РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

наставне грађе за опште образовање; а посредни интерес долази у стручно образовање, које даје стручна настава. Русо греши дакле, кад хоће да заведе такав принцип користи у васпитање (држећи се Монтења, и, како он каже, Сократа). — Даље, могу се код Русоа пронаћи и виши интереси,') и истицање ствари према знацима. и облицима, при чему он узвикује: „Ствари! ствари! Не могу доста пута да поновим, да ми речима сувише власти уступамо. С нашим брбљивим начином васпитања стварамо ми само брбљивце«.")

Кад бисмо посматрали још и посебну дидактину, онда бисмо морали опширно говорити, у објективној дидактици, најпре о појединим наставним предметима. Али овде ћемо се ограничити само на најважније тачке, већ и с тога, што Русо у овом погледу није стекао већих заслуга. Код

познавања природе тражи он са свим правилно, да ученици.

не треба да уче из књига, него помоћу проматрања, обичнога и експерименталнога.“) С тога је он против готових техничких средстава, како у физици и хемији, тако и у географији, него захтева, да њих ученици сами изналазе и израђују.) И ово се одобрава у толико, у колико се може извршити. Али по што је то врло ограничено, то не треба. омаловажавати техничка наставна средства, као што Русо чини. Изучавање јестаственице као да је Русо оставио проматрању у згодним приликама, — ну то није довољно. То исто важи за математику и за цртање.) Што се тиче концентрације наставе природних наука, Русо је стекао

"знатну заслугу тим, што је обратио пажњу на Дефоева

„Робинсона Круза“ (кога је он, у опште, сматрао за углед природнога васпитања“) Његова топла препорука „Робинсона“ побудила је Кампеа, те је написао свога „Робин-

Пе Отр 146. 178. 226. 290. 19586. ИК... 206, 21ба2 0] стр. 148. == 5). стр. 299. 980., 138. = #) стр. #44. —48., 151. 185.-—-98. <= 8, стр. 110. КА. 113. 194. 383. =- |) стр, 508. |

нас