Учитељ

БУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА 179

тични интереси учешћа, који се разликују од горе поменутих теоријских интереса. сазнања. Ови интереси обухватају све што припада општем образовању. — Човечји дух може се поредити с државом: он је као мала држава, кад се с поља посматра; али је величанствен, кад се посматра психолошки у целом његовом механизму. У свакој држави владају неки интереси, — па и у овој нашој држави треба да владају одређени интереси; та то су побуде свега мишљења и рада; они су погодбе за хотење, јер, као што је већ речено, интерес је само нижи ступањ воље, то је само једна врста њена. Помоћу интереса, долазимо до воље, а преко, горе поменутих, виших интереса долазимо до етичне воље, до моралнога характера; из тога се види јасно важност наставе за непосредно васпитање.

А где се налазе ти интереси“ Они се налазе, пре свега, у разним наукама, које се деле на реалистичне и хуманистичне науке, а на њих се наслањају дотичне вештине; налазе се у природним наукама (јестаственици, физици, географији) с математиком и цртањем с једне стране, и у историји, литератури и религији с језиком, писањем и певањем с друге стране. Ред тих школских наука одређен је појмовима ствари, облика и знакова и уз то разликовањем главних и помоћних наука. —

Таково систематско разликовање не смемо тражити код Русоа, јер он мрзи све што је систематично, иако је то врло потребно за научну обраду. Али овде можемо из _његова дела навести нека места, која се на то односе. Што сетиче гледишта за избор наставнога материјала, налазимо код Русоа два гледишта: гледиште непосредног интереса,'ј и гледиште посредног интереса, т. ј. користи.) Али само се непосредни, чисто педагошки интерес може узети као побуда за учење, он је дакле меродаван при избору

5) (Стре (95. 1199. 2 стр. 188.