Учитељ

189. РУСОВЉЕВА ПЕДАГОГИКА

4 5

и слободну понизност пред најсавршенијим идеалом, у ком се замишљају све етичне идеје као остварење у врлини, која је за људе недостижна.') То се не може извршити, јер није могућно, да се васпитаник искључи из учествовања у друштву, које има одређене религијске обичаје, и немогућно је сачувати га, да не прими разне представе и назоре о том из друштва; — то је тако исто немогућно, као што је (психолошки узевши) врло невероватно, да ученик не би дошао на така питања и сам до 18. године. свога живота.

Да бисмо могли оценити Русовљев рад при избору наставног материјала, морамо се вратити у историју педагогике, да видимо, шта је пре њега предавано ученицима. Ту налазимо, да је код Грка (поред гимнастичког образовања) сматрано као задатак наставе и васпитања музично

"образовање, т. ј. на првом месту музика и појесија, а на

другом месту математика и философија; даље, да је код.

· Римљана превлађивало реторично образовање, а код Је-

вреја и Хришћана првих векова религијско образовање; у средњем веку предавано је поред религије и латинског језика и седам слободних вештина, т. ј. граматика, реторика и диалектика, музика, аритметика, геометрија и астрономија. Врло ретко налазимо почетке наставе из природних наука, које су у средњем веку биле заостале. Роџер Бакон (Косег Васо) беше у 18. веку знатан представник тих наука. Много већу важност и много већи утицај имао је у почетку 17 века. Фрања Бакон (Етапсја Васо), основалац методског реализма. Он и велики астрономи Коперник, Галилеји и Кеплер знатно су подигли природне науке, те је и школа морала о њима водити рачуна. Угледајући се на њега, захтевао је Коменски, да се деци најпре саме ствари показују, а ако то није могућно, онда да се употребе добре слике; па тек онда, кад деца добију

ђ) ћи ега]. Птођавсћ, ВеПејопз зр. рћПоворћје стр. 201.