Учитељ

СТОГОДИШЊИЦА > ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋА 969

светао карактер и богато искуство у државним пословима, које је стекао кроз дуги низ година свога службовања, довели су га и до најузвишеније части и звања у земљи. Вољом Народне Скупштине, после смрти неумрлог кнеза Михаила, изабран је за намесника Кнежевог Достојанства.

Али, од далеко је веће важности за нас, његово учешће у просветним пословима наше земље, које је без сумње много помогло, да се покојник на крају свог живота сети учитељске сирочади.

Кад је законом од 25. новем. 1849 године образована школска комисија, којој је између осталога био главни задатак, писање уџбеника, за школе, један између дванаесторице чланова у тој комисији био је и пок. Гавриловић, који је написао: Земљопис Србије и Турске. Та књига доцније се одржала кроз дуги низ година као уџбеник у основ. школи а Гавриловић је остао члан те комисије, док је год постојала та установа.

По речима писца „Поменика“ нашег уваженог академика, г. Милићевића: Гавриловић је био човек високог образовања и просвећена ума. Он је један од првих, који је обраћао пажњу на старине у Србији.

Тешко да је се когод, у оно време, више од њега интересовао српским земљама ван Србије. Нарочити предмет његове пажње беху: Далмација и Стара Србија, куда је често слао многе књиге и потпомагао учитеље, који су били упућени у те српске покрајине.

Дугогодишњи члан и председник Српеког Ученог Друштва, радио је на књижевности и писао у органу тога, друштва, Гласнику. Али је при свем том, он више изазивао, кретао и упућивао да други пишу и раде, него што је сам стигао да напише.

Његовом је потпором славни Даничић издао многи свој спис, којим су утврђена правила нашег лепог језика.

Свагдашњи поштовалац Вука Караџића, кроз читавих 50 година, Гавриловић је био једини који је славног Ја-