Учитељ

268 СТОГОДИШЊИЦА > ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋА

Ето, зашто се српски учитељи сећају великога покојника! Ето, зашто ће се име Јована Гавриловића спомињати, докле год буде српскога народа и српских учитеља!

Да би се и овом приликом одужио сени свога добротвора, Главни Одбор Учитељског Удружења одлучио је: да успомену на стогодишњицу од рођења великог покојника прослави једном свечаном седницом, на, којој ће удружени српски учитељи основати „школски музеј“ — установу, тако потребну за напредак српске основне школе. Поред „књижевног. Фонда поч. Ј. Гавриловића“ и видног поменика на Калемегдану, удружено учитељство ево још“ једним делом прославља име свога великога, добротвора. Доиста леп пример сећања и топле захвалности, достојан успомене поч. Јована Гавриловића !

Свечана седница Учитељског Удружења одржана је у Недељу 94 Нов. ове године у осн. школи код Саборне Цркве. Седницу је отворио Председник Глав. Одбора г. Ђ, Ивковић овим говором:

ЈЛОШТОВАНА господо и дРУГОВИ!

Као што у породичном животу има светлих дана, које сви укућани радо дочекују и свечано прослављају, тако исто и све корпорације имају ретких тренутака, које славе и радосно пропраћају.

Један од таквих свечаних момената, за Учитељско Удружење јесте и овај дан: у који прослављамо стогодишњицу рођења нашег Великог Добротвора, пок. Јована Гавриловића.

Врли покојник, рођен је у Вуковару, у Славонији 3. Новем. 1796 год. у богатој трговачкој кући. Одлично васпитан и школован, он је дошао у Србију још 1831 год. да савесно послужи младој српској држави, у време њеног организовања, када су јој вешти и поштени раденици били преко потребни. Искрено предан својој Отаџбини покојни Гавриловић је часно вршио разне службе и заузимао угледне положаје у земљи. Та његова велика савесност у раду,