Учитељ

СТОГОДИШЊИЦА = ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋА 967

Рече, Господ и милосно Дотаче се срца тога, Да са њиме обрадује У вечности Сина свога. 2АХТ 1896 год. Београд. Драг. Ј. Илијћ.

—-_____--_ реј =

СТОГОДИШЊИЦА + ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋА

Пре сто година у питомоме граду Вуковару у Славонији, угледао је света човек, коме српско учитељство а с њим и целокупна просвета народна тако много дугује. Трећег Новембра 1796 год. родио се велики добротвор српеких учитеља поч. Ј. Гавриловић бив. Намесник Књажевског Достојанства, који се први сети српских учитеља, ових окромних раденика на просвети народној у доба, када, их се нико, па ни држава орпска није сећала и када, беху остављени сами себи. Бистро око његово угледало је онај големи значај, који имају учитељи као радници на просвети једнога народа и племенито срце његово, почело је јаче куцати при помисли на бедно стање, на чемеран живот њихов, а нарочито при помисли на будућност учитељске сирочади, која остајаше бев ичије помоћи, на милост и немилост околине своје. Онда, када се мајка Србија, изнурена од двогодишњег ратовања не могаше сетити свих синова. својих, јавља се племенити покојник да јој својим окромним иметком помогне, да отргне од заборава један читав ред људи, који су вазда били први међу посленицима на заједничком раду за добро своје миле домовине. Поч. Јован Гавриловић остави све своје имање у вредности 250.000 динара учитељској сирочади и тиме постави камен темељац Фонду за издржавање њихово, који на крају прошле рачунске године с нашим улозима бејаше износио 1,063.07 6:60. динара.

18%