Учитељ

с“ сл

НАДМЕТАЊЕ КАО ВАСПИТНИ ПРИНЦИП

могући предвидети ресултат: једна погрешка у младости по некад смета до краја живота, док други пут збир сличних погрешака убрзава победу. Човек је тада принуђен да, размишља о својим поступцима, да напреже своје уображење, склапајући догађаје у будућности п своју улогу у њима, да предвиђа, обзирући се на прошлост да би се оријентисао у садашњости. Из свих посматрања излази једно правило скоро аксиоматичне природе: надмоћност триумфује. То је била у даљној прошлости надмоћност силе, то је у садашњости надмоћност практичног знања и умешности, то ће у будућности бити надмоћност умне и моралне снаге. Ствар остаје иста: бити надмоћнији ма каквом корисном особином, значи бити извеснији у успех. Како ово двоје не стоји у непосредној временској вези, људи могу сматрати, да ће сваки тренутак, у коме се манифестује њихова снага на спрам туђе слабости, донети кад тад жељени успех. У том уверењу сваки улаже у борбу — било

свесно или несвесно — силе којима располаже, тежећи

А оној врсти успеха која му се чини најбоља. Мали број погађа — без плана и прорачуна — стазе срећине; још

мањи део успева, изводећи своје акције по смишљеном програму. Савест готово редовно смета; идеална моралност скоро упропашћује; много памети често спречава каријеру. Некад је добро умети савијати се, други пут. стајати право; и ћутање је злато, али је вешт говор такође драгоценост. Добро је отворити четворе очи, али каткад и зажмурити | пред извесним Фактима. Овде се успех постиже љубављу, тамо мржњом; једнима помаже ласкање народу, другима удварање монарсима. Једне исте идеје воде п у казамате и у владалачке дворане: зависи од тона и акцента којим су исказане, од прилике кад су речене, и од личности које их износе, Балзак је сиромах и превија се као црв у силним дуговима; мало доцније Зола зарађује стотине хиљада признајући Балзака за књижевног претка. Русо и Волтер то су

два гласника једног моћног реформатског духа, и док први | 9у%