Учитељ

434 НАДМЕТАЊЕ КАО ВАСПИТНИ ПРИНЦИП не пне

биолошком смислу зовемо борбом за опстанак. Ова се борба, води непрекидно: појединац је води с другим појединцем, с организованим заједницама и са природом. Прилике у којима се она јавља растуи заплићу се со развитком културе; у примитивних, варварских народа, њихов је круг узак, и борба је ограничена и по средотвима и по циљу. Победа већином долази непосредно иза борбе, а за њом су одмах и све користи које она собом доноси. С већим развитком друштвеног живота, са разграњавањем одношаја и институција, или да се послужимо Спенсеровим изразом са диференцирањем социјалним и борба тражи разноврснија, средства. Није више довољна само Физичка снага, окретност, обично лукавство или вештина, руковања оружјем. Кад вакони регулишу правне односе, и кад иза тих закона стоји организована сила друштвена која их брани, није од користи — бар не од велике — Физична снага и окретност. Насртај на закон, груба повреда туђих права, самовласно одрицање од дужности, напад на туђ живот — све то једва прође у ретким случајевима без оштре казне. Али проучити законе, па их вешто обићи; извојевати легалним путем много права оса што мање теретних дужности; отети од других, подводећи отмицу под строгу Форму закона; упропастити људе тобож у име неког вишег принципа, — то још доноси често и титулу великог човека, мудрог државника или одличног патриоте. Људма треба срећа и њу да извојују улажу у борбу све психичке силе, којима су их природа и васпитање снабдели. Средства су за то врло разноврена. До високих положаја, великог богаства, силне моћи или сјајне славе — што се данас сматра као синоним среће — доводи људе: ђенијалност, велики таленат, јака издржљивост, чврста воља и доследност у раду, вештина прилагодити се околностима, срећан стицај прилика, друштвени потреси који талог претварају у крем, губитак части и достојанства и т. д. И што је главно, успех не долази одмах иза акције. Човек извршује своја дела не