Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА 495

Једва сам ишао. Крв ме беше облила, а платно од мога рубља вређало је живо месо својим додиром. Дођемо кући. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

“ ; ЕМ у о

ИЗ ШКОЛИНА ЖИВОТА

~

Жалост и певање. Беше то, ако се не варам, једног децембарског дана после подне. Школа ниска, провори мали; а напољу облачно и густо, као ројеви, пахуљице снега слетају озго на земљу. Све ово учини, те нас обви мрак у школи пре времена. Незгодно за читање, незгодно за писање — ја окренух на приче, а мало после на певање. Певали смо световне песме. Певајући приметим, да један добар певач не пева. |

._ Што ти, Тодоре, не певаш2 Упитах га.

— Умрла ми је сестра, господине! одговори оп и растужи 05.

Ја му проговорих неколико речи ради утехе, и настависмо даље друге песме. Испевасмо још неколико световних, па онда окренусмо црквене. Ту нам се Тодор сам придружи, и певао је као обично, да |

рече == с ВОЉОМ.

о

Кад оно проговорих Тодору неколико речи ради утехе, не позвах га да пева, и ако ми паде на ум, да ми ту не чинимо тенлуг, него се учимо. Зашто га нисам позвао, у оном тренутку мучно ла бих могао дати потпуно објашњење. А и није то баш тако лака ствар, као што се на први мах чини. Искрсне нам нешто изненада, и решимо, више мање онако. преко колена, не хотећи да се започети посао прекине ради дубљег размишљања. То чинимо после, ако се интересујемо за своје поступке, и онда видимо, да ли смо добро учинили или не, служећи се тиме доцније у таким и сличним приликама. Дакле, у оном тренутку не позвах Тодора да пева. Зашто! — Не ваља — био би одприлике одговор за тај тренутак. Доцније сам о томе размишљао, и дошао до уверења, да у таким приликама не треба терати дете да пева и лоред свега тога, што би се као противни разлог истакао. Ту није весеље, где они, који жале, треба, да се уздржавају ; већ учење. Да се песма у истиниј пева, треба весело срце, што но веле. Овде тога нема. Овде је дете преплављено