Учитељ

530 ј ИЗ ОШШТЕ ПЕДАГОГИКЕ

Охватање простора бива поступно: најпре се упознају мање просторије, испуњене стварима, па, онда веће и празне, и то с помоћу стварнога поређења; после долази графично представљање (с помоћу цртања) просторних облика, и представљање у мислима с помоћу рачунања |у географији) и најпосле апстрактно схватање простора ју геометрији). Ту је важна улога чула вида и пиџања и симултане асоцијације представа. Свуда мора бити конкретна, основа. При томе, треба се чувати обмане, јер празан простор смањује се у свести. Бескрајност простора тешко је замислити.

Наша снага развија се у времену: с тога и настава, мора тако ићи. Брзина и трајање рада морају бити одмерени. Треба напредовати полагано, али непрекидно ; треба. ићи споро, али поуздано. Каже се: време је новац, време је скупо; јер до практичног искуства тешко се долази и ва то треба много стрпљења. Време, које је узалуд изгубљено у младости не може се никад накнадити; јер је доцније снага друкчија, а и остале су погодбе за рад друкчије; зато треба време корисно употребити.

Схватање времена бива такође поступно : најпре се упознаје садашњост, па онда скорашња, прошлост, у којој смо ми нешто искусили, или доживели, јер то најбоље разумемо; за тим упознајемо далеку прошлост, која се тешко може разумети. Ако је неки догађај из старога доба за децу прилично разумљив, то је за то, што је тада живот био простији, нарочито државни и друштвени живот. ·" Ово се примењује на проучавање историјских догађаја. Најпре се упознаје живот појединих славних и заслужних људи, после историјски развитак отаџбине и народа свога, и најпосле развитак целога, обравованога. човечанства. Што се тиче трајања времена, деца разликују најпре дан, сед_мицу, месец и годину, после људски век, историјске периоде и т. д. Празно време смањује се у нашој свести, зато боље схватамо онај век у историји, из кога знамо много догађаја. То важи и за наше сопствене доживљаје.