Учитељ

'

из ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 53:

Мо] ње

— При поимању времена играју важну улогу чуло слуха, чуло кретања и сукцесивне асоцијације представа. Време се може ценити субјективно — према нашим унутрашњим " променама, по току наших представа, и објективно према току спољних догађаја. (на пр. окретање земљеј.

7. Поступност у погледу на количину и тешкоћу рада.

Боље је мало наставнога материјала прећи, али темељно, свестрано, систематски, у органској вези, него много, а површно, једнострано, неповезано и неуређено; мало, али одабрано, управо језгру. Треба проучавати само једну ствар или један предмет од један пут, или мален број сродних предмета, а не много ствари, не више разнородних ствари у исто време |упоп шиба, 5ед ти ши“). Боље је, да се један период из историје обради темељно, него да. се цела историја пређе површно; јер кад се један део науке добро схвати, други ће делови бити лакши. Онај човек, који зна много појединости из разних наука и вештина, нема дубока знања; многознанство, без логичне везе; не даје правога научнога образовања; разноврсно, несређено знање не може се ни корисно употребити у практици. _ :

Претоваривање духа, нарочито памћења, многим разноврсним знањем, спречава нормални развитак духа. Умна снага, развија се полагано; у науку се улази мало по мало, па се рад наставља и иде се све даље и даље. Ко почне да учи много у један пут, тај се брзо умори, те не постигне довољан успех. То важи како за множину предмета, тако и за велики обим једнога предмета. Боље је, да се на пр. из туђега језика научи сваки. дан по једна, сасвим нова, реч, али поуздано, тако да то остане стална, својина духа, него да се задаје сваки дан 5, 6, и више речи, јер то се лако заборави, па се после мора на ново учити. Боље је, у основној настави, прећи сваки дан те-