Учитељ

с из ОПШТЕ пе ДАГОГИКЕ 541 ЕН аи и ни мм А ННЦ =

12. Неприродности у васпитавању.

Кад би васпитавање само по себи текло нормално, онако како се развијају телесна и духовна природа у васпитаника, онда не би било ни потребно, да се истиче нарочито начело природности. Али како у васпитању приватном и јавном, има много погрешака и неприродности, то је потребно да се васпитачи придржавају овога начела, које су у новије време наглашивали нарочито Ј. А. Ко-

_менски и Ж. Ж. Русо, а раније (у ХП веку Еби Тофаил

у Севили [у свом Философском роману „Природан човек“).

Природно је васпитање код појединаца — следовање нормалном развитку васпитаника и управљање према њи-_ ховим личним особинама, као: према стању здравља, према развијености снаге, према узрасту, полу и темпераменту, према наклоностима и навикама и т.д.; а неприродно је

васпитање насилно сузбијање, измењивање и угушивање

личних особина, па и оних, које би могле бити корисне при добром управљању. Природност у колективном образовању влада онда, кад се пази на националне особине, које се чувају и негују ако су добре, а поправљају се поступно, ако нису корисне; а неприродност у том погледу влада онда, кад се код народа насилно измењују језик, вера, обичаји, нарави, навике ит. д. — с помоћу војничке стеге, употребе оружја, казне, осиромашења, експлоатације радне снаге, или с помоћу школске дресуре, која, не допушта, употребу народнога језика у школама ит. д.

Кад-кад је и школски живот неприродан, нарочито онда, кад у њему владају механичко учење и тиранска

дисциплина. Неприродан је и домаћи живот деце код су-

рових родитеља, који муче и злостављају своју децу, и код полуобразованих родитеља, који, не познајући добро дечју природу, траже од деце, да се она понашају као зрели

људи, или да изуче оне науке и вештине, за које немају

природнога дара.