Учитељ

ИЗ ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 543

особине врло су јаке и оне су обично корисне по лични живот; за то их не треба, искорењавати, него, ако је потребно, треба. их ПА и регулисати, дајући им кориснији правац. Што је добро у личној природи и у нарави целога народа, то не треба. кварити, него то треба, потпомагати: и усавршавати, на нр. добре наклоности и навике, добре нарави и обичаји. Нарочито треба чувати | осетљивост и стидљивост, искреност и умереност, марљивост и штедљивост, способност за неке науке и вештине и т. д. А штетне особине треба мало по мало искорењавати, на пр. лукавство, леност, себичност, страсност ит.д. Родитељи могу и по себи оценити, какве врлине и какве мане могу имати или већ имају њихова. деца, у колико су оне наслеђене или доцније од њих примљене, па према томе се могу управљати при васпитавању.

Кад родитељи у напред спречавају неке урођене мане у своје деце, онда се они боре, тако рећи, против самих себе, они раде на том, да измене урођену природу. Ова васпитна борба траје неки пут дуго; она се продужава, кад-кад и код унука и праунука, док се дође до победе. Ну природа је јака, често је јача од људског утицаја, и после некога привиднога успеха она се може опет појавити с већом или мањом снагом, као што после престанка васпитачке стеге неки пут у неких ученика овладају опет рђаве наклоности, које су за неко време биле угушене. Може се десити и повраћај номадскога духа, (код дечака и младића) дивљачких страсти и суровости (ва време ратај ит. д. У школи после ђачке побуне треба, прилично времена, док се страсти умире и ред поврати |(кад-кад се то годинама продужава), а у држави после рата треба дуже време док се људи опет припитоме; и да мирно и поштено раде сваки свој посао. За то су оне генерације, које су одрасле и проживеле без ратова, обично питомије од оних, које су учествовале и страдале у ратовима. Војничко васпитање потпомаже ратничке особине, као храброст, али мн