Учитељ

ИЗ ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 045

што се то утврђује при пријамним испитима, који се држе из главних предмета.

Васпитни поступак разликује се знатно према полу и према темпераменту. За женску је омладину потребно нарочито емоционално васпитање, и то претежно естетичко пи религијско, а за мушку — интелектуално и волиционадно васпитање. Женска је природа њежнија и осетљивија, п зато се према девојчицама нежније и блаже поступа, него према дечацима.

У колико су поједини темпераменти сувише једнострани, у толико их треба поправљати при васпитању; тако на пр. треба ограничавати и исправљати променљивост у сангвиника, раздражљивост, у холерика, осетљивост у меланхолика, равнодушност у Флегматика. Брзе темпераменте (холерични и сангвинични) треба задржавати, а споре (меланхолични и Флегматични) покретати на живљи рад; јаке темпераменте (холерични и меланхолични) треба умеравати, %. слабе, (сангвинични и Флегматични) потпомагати. — Ово би се могло приближно применити и на разне године живота, те би се могло рећи: дете је слабо и брзо (сангвиник), младић је јак и брз (холерик), човек је јак и спор (мелан- | холик), а старац је слаб и спор (Флегматик). Тако би се могло рећи и за поједине народе, да у њих претеже један или други темпераменат, на пр. Словени су у опште меланхолици или холерици, Романи холерици или сангвиници, а Германци Флегматици или меланхолици. Према томе би и национално васпитање код разних Народа било мало друкчије. У

Оне личне особине, које су укорењене у полним разликама, не могу се васпитањем знатно изменити, јер њима је узрок у физичкој организацији; а оне особине које долазе од различних темперамената могу се лакше измењивати, јер су оне више духовне природе, која се у опште лакше мења него телесна, — Личне се особине мењају с годинама; с тога је важан обзир на узраст васпитаника.