Учитељ

546 ИЗ ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ

Ту треба пазити на разлике у физичком и психичком развитку, па према тим разликама, треба, и поступати различно.

У. Вежбање у васпитном раду. 17. Важност и врсте вежбања.

Само вежбањем може се постићи Физичко и техничко савршенство. Усавршавање се и оснива на вежбању. И најбољи дар потребује вежбање. Права лична тековина и добија се вежбањем наслеђенога дара. Што је слабији природни дар, тим је већа потреба дуговременога и добро "уређенога вежбања. Услед невежбања и нерада могу органи да ослабе и закржљаве, знање се може заборавити, а извежбаност изгубити, или бар смањити; Без вежбања не могу се ни развити разне наклоности и способности за неке радове, вештине или знања. Вежбањем се долази до самопоуздања; оно даје неку особиту пријатност, само ако није сувише тешко, и ако није дошло прерано. То видимо у гимнастичким играма, при учењу уметности, туђих језика и Т. Д. -

Вежбање бива понављањем некога рада и обнављањем радње наших органа за рад. Главне су врсте вежбања: хотимично, непосредно вежбање у мишићном раду иу нервном раду, моторном и сенситивном, било да дотични органи раде сваки за себе, или заједно, — као. акција свести и реакција воље. То намерно вежбање органа рада утиче посредно и на рад и развитак глатких мишића симпатичне живчане системе и осталих органа, чији се рад не управља по нашој вољи. Свесно вежбање може бити код попреко пругастих мишића (изузевши срце), нарочито "у рукама и ногама, у органу гласа, у очима и т. д., после код моторних и сенситивних живаца и њихових средишта, у мозгу, што бива с помоћу свесних покрета, чулнога рада, рада разума, воље и осећања. Дакле они органи, чији рад зависи од наше воље, вежбају се непосредно, а други органи посредно.