Учитељ

из ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 593

људи мисле и на своју будућност. И предосећање будућег уживања може побудити на рад зрелије ученике.

Васпитни рад, рад на науци и уметности, и други важни радови могу бити из себичних и страсних побуда, а могу бити из виших, идеалних побуда. Тако, неки људи раде само за то, што се боје глади и сиромаштва, 6олести и смрти; они, дакле, раде из побуда самољубља, или користољубља. Други раде из побуда частољубља или славољубља, или за то, што им рад даје забаве (јер им је досада несноснај. А. трећи раде из љубави према неким лицима, или према неким установама, или за то, што воле неку науку или неку вештину, и што цене истину, лепоту и опште корисне радове. С васпитнога гледишта сматрају се ове последње врсте побуда као највише и најважније. — 'Тако има и ученика, који уче и раде из нижих побуда: због материјалне награде или поклона, због обећања неког уживања, због страха од казне, или због похвале, или из сујете и т. д. Ну најбоље су оне васпитне побуде, које леже у самом раду, дакле љубав према раду, она корист и дно уживање које сам рад доноси са собом.

Дете у основној школи још не осећа потребе, да, учи оно што је апстрактно, на пр. да издваја црте при писању, или гласове при говорењу, или нека рачунска и граматичка правила. Тако и ученик средње школе не воли, с почетка, старе мртве језике, ни теорију музике, прозе, појесије и т. д. То важи и за учење других предмета. Ученици још не умеју да цене њихову важност и не могу да предвиде корист од учења истих у будућности; с тога не воле тај рад, избегавају напрезања и гледају како ће што лакше проћи у школи. Они још немају виших побуда за васпитни рад. С тога је потребно да се оне мало по мало стварају, снаже и развијају.

Најбоље је срество за стварање нових побуда то, да се ученицима да прилика и могућност, те да они сами осете пријатност'и увиде корист од рада. Тако на пр. при-