Учитељ

594 ИЗ ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ

јатни су: читање иитересних чланака и дела, певање и свирање, гледање лепих ствари и опажање различних појава; а корисни су производи ручнога рада, којима располажу сами ученици, ако су их сами израдили. Али осећања пријатности и угодности јављају се тек онда, пошто се ти послови прилично савладају; а док се они уче, и Док се ученици с тим муче, донде има и непријатности и патње.

Каже се: „знано-вољено«; тек онда, кад прилично учознамо неку науку, можемо је заволети. С тога је н.пр. неписмен човек у губитку, што се тиче вишег уживања, према образованом човеку, који тога много има. Ученици виших школа, имају и више духовне насладе, јер је снага јача, па се знање шири и умење увећава. Док млад човек не окуси сласт од научнога, уметничкога и другога, рада, онде га не може са свим заволети. Тако исто, док не искуси рђаве последице за свој живот, што није научио да ради, он неће довољно ценити рад. Мало дете не зна, да се може ожећи на врућој пећи, док то не искуси; не зна да је шећер сладак, а со слана, док не проба; лако се вара, те н. пр. меће у уста патлиџан, „мислећи да је јабука, ну пошто осети непријатан укус, не да се више варати. |

Тако се дакле стварају две врсте побуда, које ву супротне: за избегавање онога што је непријатно, и за тражење онога што је пријатно.

4 5. Васпитачев посао према начелу саморадње.

Према овом начелу васпитач неће замењивати васпитаника у његовом раду, нити ће му рад сувише олакшавати, него ће у његовом духу будити подесна осећања и изазивати потребне представе, привлачити пажњу и будити интерес, снажити вољу и покретати на рад, руководити и надгледати рад, удешавати згодне прилике за. самосталан рад, храбрити, подстрекавати, одобравати пли