Учитељ

из ОПШТЕ ПЕДАГОГИКЕ 525

неодобравати, предходити примером, стављати згодна питања, одређивати задатке и т. д. При учењу природних наука допустиће учитељ, да ученици сами траже предмете и одређују појаве, да праве збирке, да сами све разгледају и описују, пореде и увршћују, и да изналазе узроке и законе; код друштвених наука —- да сами оцењују, расуђују и пресуђују дела и догађаје; у духовним наукама да испитују своје искуство и употребљавају туђе искуство, да посматрају Физиономију разних лица, да тумаче говор, _ погађају туђе мисли, решавају задатке из логике ит. д.; у вештинама — да сами покушавају радити, да прерађују нешто слободно, да праве планове, нацрте, конструкције, да конбинују, компонују, продукују и т.д.

Треба васпитанике пустити, да се сами одлучују на рад, да отпочињу рад, и да га продуже без прекида, докле га не доврше, јер тек онда, кад га доврше, осетиће пријатност. При слободном игрању и пословању нека васпитаници сами бирају игре и нека их сами руководе; нека одабирају смерове, начине и средства за рад, — па ће се онда видети, које их побуде руководе. Помоћ васпитачева не мора бити непосредна, него може бити и посредна, као упућивање, поука, савет, храбрење на посао, одушевљавање за рад, мерење снаге појединих васпитаника по успеху и поређење са снагом других — ради утакмице, која такође побуђује на живљи рад.

Васпитачев посао при том ипак није лак, јер тешко је створити праве педагошке побуде и подесити згодне при- | лике за слободан и самосталан рад васпитаника. Потребно је изванредно добро познавање духа појединих васпитаника, па да семоже прозрети, које их побуде покрећу на учење, да ли ниже — материјалне, или више — идеалне, те да се према томе удеси правилан поступак. Учитељ треба, да, има. и довољно вештине и педагошког такта, те да може изазивати и одржавати оне побуде, које одговарају вишим васпитним смеровима.