Учитељ
598 ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
место речи „обложити се“ боље је рећи опкладити се, место „сигурније«“ — поузданије, место „насигурно“ — зацело или без поговора; рбчи : „планџија“ и „залутавало јагње“ требало би заменити другим, и. т. д.); даље би наводнице у диалогу требало изоставити па реченице писати с почетка с цртицом пред реченицом, јер је тако прегледније излагање; и т. д.
4.
Рукопис са натписом „Смиље« а под знаком „Ум царује а снага, кладе ваља“, једини је, који садржином и избором у главноме одговара расписаном стечају; али су у њему, опет, многи други недостатци, који му веома умањавају важност.
У рукопису је 50 чланчића, и то: 36 причица и описа, 1! песмица, неколико загонетака, ит. д. Чланчићи су, сви скоро, кратки; многи су удешени само за једну страну крупнијег слога. Садржина, је скоро у свих занимљива и удесна за 1 и Пор. осн. школе.
Но обрада овога градива није свуда каква би требало да је. Тако чланчић „У школи“ (стр. !.) изгледа као недовршен, а таква је и причица „Мала добротворка“ (стр. 5). — Неприродно је у причици „Буди поштен“ (стр. 13) што мали Милан свраћа „једној кући“ уда позове Добрицу, свог друга, да заједно иду у школу“, па ту смотри једног старог човека који му даје савете.... Јер, ако је свратио кући свога друга, којега познаје, а рузуме се да му зна и кућу па и укућане, онда што да се каже да Милан свраћа у једну, т. ј. неку кућу, која изгледа и да није Добричина, и откуда онај један т. ј. некакав стари човек, који излази да је непознату Ако ли је пак свратио Милан заиста у неку кућу, онда је чудновато од куда да у тој некој, („једној“) кући тражи свога друга с којим ће заједно ићи у школу. Исто тако није довољно природна ни причица на (стр. 81.) рукописа. — Басна „Не заборави ме“ (стр. 15), поред тога што је рђав превод с немачког, нема никаква смисла на српском језику, јер се у нас она биљка зове „поменак“ или „споменак“. (а не „не заборави ме“ — Уегезазтеттећ|), те би се морала и цела басна удесити у другом смислу. Овај би чланак требало сасвим избацити из збирке. — Чланак „Дванаест врлина“ (стр. 29. већим делом је ва децу Ги П р. апстрактан и неразумљив, те би га требало прекројити. — Чланак „Некорисно благо“ (стр. 43) рђаво је обрађен, те га треба прерадити. — Чланак „Како је медвед учио да се пуже“ (стр. 53—56) веома је глупа бајка, у којој између осталих глупости мачанк издиже медведа на конопцу и задављује га. И ову би бајку требало сасвим избацити из збирке,