Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. 597

Песме су лоше, а песма „Мали Раде“ права је накарада од песме. — Чланчић „Зец и лисица“ јесте до зла бога глупа бајка (где пси иду зецу у помоћ, а петао посече лисицу косом), без логике и без морала. — Наша, српска, деца не говоре оцу „Ви“, аи тога има у овом „Низу бисера“. — Свега су узете две илустрације» "и ако их је много више потребно за књижицу намењену 1иП разреду осн. школе. (Врло је интересантно, што је писац и при овом избору слика дао још једну потврду више, о свом недовољном равумевању дечје природе. Обе придате слике, како мати држи своје љубимче у наручју, имају дражи за нас одрасле а нарочито за родитеље, али је немају и за ђачиће Ги Пор. осн. школе, и овим би сликама пре било место у „Домаћици«“ или ком илустрованом часопису за људе но у књизи за децу).

Мишљења сам да треба и овај рукопис одбацити.

8.

Рукопис са натписом „Нове приче“ а под знаком „Побрините св за децу па се не брините за људе“, најбољи је и по садржини и пс обради; али, на жалост, ни он не одговара у свему расписаном стечају, јер је цела збирка удешена не за ђаке Ти Пор. већ за ђаке Пи ТУ р. осн. школе. Да је тако најбоље се види из приче „Болесница“, где Ружица има за задатак да нацрта Руднички округ (материјал из ПЛ р., што се помињу ларве мравије, што се говори о чулу мириса у вукова, и Т. д. што све долази у јестаственички материјал ШП! и ТУ р. Да је књижица удешена за ученике Пи 1У р. може се, у осталом, лако извести како из садржине тако и из величине многих чланака. ј

Иначе је садржина поучна а занимљива; излагање је лепо и некако благо и одмерено, те буди тиха пријатна осећања, и не. узбуђује младог читаоца већ га разгаљује и умирује, те му питоми и оплемењава нарав. ·

Слика је 16 (а случајно, толико је и чланака, премда је 16 чланак склопљен из 10 мањих целина). Слике су доста добре.

Мени је врло жао, што ову збирку не могу препоручити за. расписани стечај. Али, моје је мишљење, да би Главни одбор могао откупити овај рукопис, па га штампати као књижицу за Шијур. осн. школе. Ако би се ово моје мишљење усвојило, онда би требало учинити неке мање поправке у језику. Тако на пр., требало би реч „један“ употребљавати много ређе (на стр. 13. рукописа у пет врста четири пута, је употребљена реч „један“ а једанпут реч „некакав“); неке необичније речи требало би заменити обичнијим и бољим (нпр.