Учитељ

596 , КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

у овоме рукопису налазе се и оваква места: „Оба детета скочише на врат своје мајке“ (место: обискоше се мајци о врат, загрлише своју мајку), „По неки пут сам наилазио и на милостивих људи“, „узабере неколико грозда“, „Док си ти био у прошњу“, уседе дакле за софром“, „мислио је на просјачета“ „сувих грања“, „одвевши“, „чишћи“, уда идемо код г. Делвиља“, уићи ћу с тобом где ти хобен и +. де ист д. Мишљења сам да овај рукопис треба одбацити.

2.

Рукопис са натписом „Низ бисера“ а под знаком „Дечја књига, треба не само да забави већ и да поучи“, такође није добар. Писац је своју изреку „Дечја књига треба не само да забави већ и да поучи“ разумео тако, да књига, која ће послужити деци као лектира ван школе, треба децу само да поучава, па ма те поуке биле и најсувопарније. Изгледа ми, да писац или у опште не разуме природу мање деце, или није хтео да води рачуна о пељи књижице за коју је Учитељско Удружење расписало стечај. Услед тога је већи део штива у овом рукопису веома сувопаран, без интереса за децу Ти П р. осн. школе. Тако на пр. у чланку „Моји рођаци“ само се ређају рођаци, а у чланку „Моје тело“ само се набрајају делови тела, а то заиста не може занимати децу као лектира ван школе. Тако су

исто сувопарни и чланци „Чујем — Слух“, „Миришем и окушам“, „Пипам и осећам“, „Мислим, говорим — човек сам“, ,0 човеку“, „Коње, „Коњ и во“, „Користи од животиња“, „Шта је то биљка“, „Белутак — Ископ“, „Користи од ископа“; такав је исти и цео У

одељак „Ствари“ са 19 чланака, и цео У одељак „Време“ са 6 чланака. где 6. чланак „О Богу“ не би требало ни да дође у одељак о времену. — Неки од ових чланчића били би удесни за сувопарније чланке у читанкама, којима би чланцима била искључива цељ поука или замена учебника оне гране наука из које је узета садржина тога чланка; неки би, опет, били добри за дечје часописе, да бе пуштају само по један у сваки број, уз осталу занимљиву садржину: али овако, у једној књижици, и још намењеној ТиПр. оен. школе као лектира ван школе, много би било само 4—5 оваких сувопарних чланчића, а каква ли би тек била књига са више од пола оваква посве непримамљива материјала 7 ;

Језик је иначе уопште добар, а излагање лако, и то су добре стране ове збирчице, но које губе сваку важност кад су у друштву са горњим манама.