Учитељ

ГЛАСНИК 603

Изабрани. За чланове Глав. Одбора Учитељског Удружења изабрани су г. г. Д. Ј. Путниковић и Гвозден Јовановић учитељи из Београда.

Давање награда ђацима у Француској. — И код нас је заведен тај лепи обичај, да се добри ђаци награђују књигама, те се поред других користи, на тај начин растура доста књига у народ и омладину његову, што је опет од знатне користи нарочито код нас, где се иначе књиге врло слабо цене и врло мало купују и читају. Али Французи у том чине толико, да, им за цело нема равних у свету. Француски књижари имају у години у два маха огромну продају књига за младеж и то на крају школске године и о новој години. Основне школе Француске имају 5.600.000 ђака, а више школе 400.000. На тај број ђака троши се годишње 4 милиона Франака само за књиге које се ђацима поклањају. Нема школе где се књиге не поклањају. А у основним школама највише се таквих награда даје, управо у тим школама ни једно дете не оде празне руке. Одлични ђаци често добију по 10—15 таквих награда. Цене књига за поклањање су од 15 сантима до 20 Франака. За повез таквих књига троши се годишње око 2 милиона Франака, јер књиге за поклањање нико и не мисли давати, ако нису лепо и елегантно повезане. Лицеји и веће школе повезују такве књиге у нарочите корице, на којима је нарочити знак и име обележено. .

А вкако ми стојимо у том погледу ; · Пређе је министарство слало редовно школама књиге за поклањање, па се, у интересу неке штедње ово изобичајило. Нашло се за мудро да се-баш ту и на томе штеди! Но хвала Богу наши су учитељи и школ. одбори били доста увиђавни, те су овај лепи обичај ако не свуда, а оно на много места и даље одржавали. Одајући хвалу овима, ми нашим учитељима препоручујемо да овај пример из Француске изнесу школ. одборима, кад буде време да се решава о набавци књига за поклањање ђацима.

Шовинизам маџареких учитеља. — За, време. лањске маџарске изложбе, обилатом потпором владе, сазвана је била скупштина маџ. учитеља, ЏШрво и главно питање, које је на овој скупштини расправљано, било је: како треба учити маџарски језик у школама где нису деца маџарска. При расправљању овог питања сам председник је напоменуо, да је најсветија, дужност учитељева у Угарској, трудити се да немаџарски становници заволе језик маџарски. Референат овог питања предлагао је, да учитељи, ради ширења маџар. језика, оснују нарочито друштво и да немаџарско становништво обучавају у обичајима маџарским. Но све то неким учитељима тог скупа било је сувише мало. Један од њих предлагао је: да се затвори свака учи. тељска школа где се влада увери, да ђаци који из ње изађу, не знају потпуно маџарски језик и да учитељи, ступајући у дужност, полажу заклетву и на то, да ће децу васпитавати у народном (разуме се маџарском) духу и да ће их учити државном, (разуме се маџарском) језику у оном обиму како закон прописује. Други су предлагали, да се све учитељске школе уреде по једном истом начину, т. ј. да све помамаре. Било је предлога да се отварају курсеви за учење маџарског језика, што значи да маџарски учитељи нису задовољни ни оним што је до сад чињено у том правцу, те су чак нагоњени на курс за учење маџар. језика и старе учитеље, који су привели као учитељи 30 и 40 година. Даље предлагано је, да се преуреде заводи где се васпитавају аввојчице немамарске народности, и да се одмах пеизиомишу сви учитељи, који маџарски језик не знају или неће да, предају.

408