Учитељ

СМЕР ВАСПИТАЊА 617

религијски правац, од Русоа природност и неизвештаченост, од Лок-а и Базедова умешност и корисност у друштву; од Песталоција и хуманиста проширење погледа и увиђавности, како би васпитаник могао једном рећи са Теренцијем: ћи ћштал а те аћепит ршо..

Али, то би пре личило каквом агрегату, неуређеној гомили мисли, које се случајно заједно стекле, него ли уређеној системи правилно изведених појмова, који су унутрашњом својом везом — подређени једном највишем, главном смеру. ..

Д., Један васпмтни смер или вилив таквих смерова7 До таквог највишег гледишта пак мора продрети теорија, јер се јединство плана не може замислити без јединства, смера. Једина надмоћ главне идеје може да зајемчи јединство педагошког мишљења и рада и да задовољи потребу јединства. Јер.јединство плана се не може замислити без јединства смера. Само је онда оправдана нада на успех, ако је идеја плана као нека система сила, које годинама раде на једном смеру. Педагошки се рад може само онда удесити да буде у свему једна заокругљена целина, ако се задатак васпитања схвати као један. Као год што је по себи се разумљиво да сложеност васпитног рада захтеве више смерова, исто је тако потребно да се множина смерова, коју нам искуство пружа, подреди једном највишем васпитаном смеру, који ће владати читавим васпитањем. Својом надмоћном силом даје он васпитачу маха, да и поред дошаптавања од стране искуства и неких теорија истраје у концентрисаном раду. Сваки акт васпитног рада мора имати носиоца и средиште своје у једној јединој мисли, која влада њиме; ни једно васпитно средство не сме ту имати неку изоловану самосталну вредност, већ једино у односу свом према свима осталим срествима и према највишем васпитном смеру. У васпитавању не може бити главних и побочних смерова, који би чинили узајамне уступке, већ само један највиши смер, који се грана у