Учитељ

618 СМЕР ВАСПИТАЊА

систему подређених смерова, који се опет тако подударају, да и нису ништа друго до срества за постизање највишег смера. Јединство васпитног смера може се згодно испоредити са радњом какве драме и у опште неког уметничког дела. Као што у драми радње разних особа зависе од једне радње, што битно условљава везу мотива, тако се исто сваки акт васпитног рада мора подредити једној главној радњи па да буде везе у целоме раду. Као што је у драми јединство радње, тако је овде јединство смера правило, против којег се не сме грешити.

3. Однос према етици.

Ну, где да нађемо такав јединствен смер, кад га не нађосмо ни у појму ни у историји васпитања У такој прилици биће понајбоље да се обратимо на науку, која. нам као практична философија тумачи задатак човечјег живота. Сазнање праве вредности човечјег живота даће нам и напомене о задатку васпитног рада. Ту ће нам се, дабогме, одмах приметити: како још нема опште признате етичке системе, и како се с тога ни на тај начин не може доћи до апсолутног васпитног смера. Пошто се зна да свака Формула о задатку човечјег живота по садржини својој има својих историјских услова, пошто ниједна етичка система није могла стећи опште признање, то би васпитач у овој прилици могао резигнирати на помоћ од стране етике.

Ну, неће бити да ствар стоји баш тако лоше. Васпитач полази од веровања у могућност моралне савршености човечанства. Без вере рад му је у напред узалудан. Његов је посао да од постојећих етичких система одабере ону, која му може највише помоћи. Пошто он не бира смер само за се,то је он за свој избор одговоран друштву, и одговорност му је у толико већа, што ће од одабраног смера зависити дух, којим ће дисати читава једна генера-