Учитељ

80 ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Сваки учитељ, који се упише за члана овог друштва, полаже при упису врло малену суму, поред ње, уплаћује годишње још по неколико Франака, зато се друштво опет обвезује, да његовој жени и деци, по смрти његовој, издаје потпору, Ово је друштво јако напредовало до данас, тако да број његових чланова прелази 95.000,

ШВАЈЦАРСКА

Школски саветник у Лицерну, упутио је између осталих важних питања на учитеље и ово питање: «Шта треба да ради учитељ, па да задобије у народа љубав и поверење према школи 2»

ж ж

Школски саветник за Циришки кантон, израдио је нов закон о основним школама. уХМеце 2Хшлоћег Лебипс» донесоше у свом броју од 23 и 24 јула 1896 год. главне појединости овог новог закона.

КЊИЖЕВНОСТ

ВУКОМ ЈА

А). РЕФЕРАТИ. _

Општа Шедагогика, написао Др. Војислав Бакић, професор Велике Школе. Издање Учитељског Удружења. — Београд 1897., на 8-ни стр. УП и 509, цена 5 динара (крунај.

Наши учитељи и наставници у опште у последње време нису имали књиге, у којој би у систематској свези била изложена општа начела васпитања. Још пре 30 година штампана је «Наука о васпитавању» од Д. Матића: Дитесова «Теорија Педагогије» и М. Ђ. Милићевића, «Педагогија» (но. Француском) издане су пре 925 година; 19 година је прошло како су штампане ранија, г. Бакићева «Наука о васпитању» и «Основи Педагогике» А. Васиљевића. Све ове књиге, и да не узмемо у обзир што ни у једној васпитна наука није разрађена онако потпуно и свестрано као у спису који приказујемо, данас се само у антикварвицама могу наћи. И Учитељско Удружење, кад је издало ово дело нашег признатог стручњака, подмирило једну озбиљну. потребу. :

У предговору писац поред осталог износи, како се ово дело у неколико разликује од његове раније «Науке о васпитању»; а разлика је услед утицаја који су на њ имали с једне стране идеје новијих и напреднијих научара као што су Вунт и Бен, а с друге стране педагошко искуство, које је прибирао радећи 22 године у просветној струци. Као што и читаоци виде, г. Бакић је члан оне мале групе наших просветних радника што своју дужност савесно врше, т. ј. не престају са студијом науке којој су се посветили, стално корачају напред упоредо с општим напретком наука.