Учитељ

ЕЊИЖЕВНОСТ 81

После предговора долази увод (стр. !-—28, 55 1—19), у коме св изнови оно што претходно треба знати, пре но што се у саму науку уђе. Писац ту на првом месту говори о задатку Педагогике, која долази у ред нормативних наука, јер утврђује норме — правила — за вештину васпитања. Писац одређује васпитање као развијање младог нараштаја под утицајем зрелих људи. Овде је требао писац, по нашем мишљењу, да спомене како васпитање у ширем смислу обухвата и развијање зрела чевека, који се самосталним радом усавршава (н. пр. сам писац, који је сад боље разрадио Науку о васпштању но пре 19 година); а развијање омладине под утицајем старијег нараштаја — то је васпитање у ужем, уобичајеном смислу. Ово последње, могло би се назвати спољно васпитање, јер иницијатива долази споља; кад се узто узме и самоваспитање, које се и у добу зрелости врши, онда је то васпитање у ширем смислу.

Поред осталог и то се спомиње у уводу, како је «мушко васпитање претежно интелектуално, а женско претежно емоционално», т. ј. развијање осећања. (Стр. 23,). Доцније, на другом месту (стр. 356.), писац то још јасније истиче, тврдећи да при давању вишег" образовања женскињу «треба. да се обраћа нарочита пажња на емоционално васпитање (естетичко, морално, религијској.» То с тога, што је код мушких у опште јача умна снага, а код женских преовлађују осећања. Да ли је све то тако

Истипа да је код мушких у ошште ум снажнији, али то је једино и само услед тога, што су наука и у опште интелектуални радови до сада били привилегија мушких. Само су се онџш до сада бавили науком, усаврша-_ вали ум, били васпитани у том правцу, и је ли чудо онда што су се они само и развили у том правцу 2 Зашто да исто тако и код женских не развијамо интелектуалне способности; Може ли бити добре матере и ваљане домаћице без довољно образовања, без развијеног интелекта 2 Да ли се може захтевати да добро васпита своју децу мати, која није спремна за тог Писац велц да «сваки стручни образовач мора бити философ и по мало реформатор друштвени.» (Стр. 2.). Тако је. Али онда мати, од које врло много зависи каква ће деца бити (више него од оца, јер деца су у првим, за васпитање најважнијим годинама више с матером но с оцем), треба да буде куд и камо образованија и у опште умно развијенија но данас.

И стога сувремено васпитање треба да припомогне да се исправе грешке почињене у прошлости_ људској; оно треба како писац вели, да буде «реформатор друштвени», Треба порадити да се код женских развију и интелектуалне способности, баш зато, што је то до сада, услед потчињеног положаја женских, пренебрегавано. Хармонички развитак и тела и духа, треба да је правило за васпитање и мушких и женских. Тек онда ће човек имати у жени правог друга, кад она по интелигенцији буде на једној висини 6 њим. Тек онда ће мати бити свестан васпитач омладине, тек онда ће настати поколења подобна за виши, идеалнији живот друштвени, тек тада ће. бити могућности за озбиљне реформе у друштву. Први корак'на путу општег прогреса — то је да се васпитање женских изједначи с васпитањем мушких, да се и код једних и код других подједнако развијају све стране духа, и ум и осећања и воља. –

Не само да нема разлога развијати код мушких претежно ум а код женских поглавито осећања, како то писац хоће, већ баш напрогив — треба радити да тога од сад не буде више. А може се радити у том правцу, јер

УЧИТЕЉ 6